Жупска берба                                                                                     назад

„Моја Жупа, моја океанија“. Тако је почињао своје над беседе уводничар – колумниста у листу „Жупска берба“, наш, Милосав Мирковић – Буца, књижевник, песник, критичар, боем...  осведочени Жупљанин, што и није баш лако бити. Са ове четири речи у наслову стари вук од пера, заљубљеник у Жупу и св њене дарове од Бога и природе, ненаметљиво је представљао читаоцима све вредности Жупе – историјске, културне, привредне, спортске, људске, завичајне...

Још крајем 19. века, на путу према Копаонику, први председник Српске академије наука професор доктор Јосиф Панчић, истакао је привредно-туристичке предности и могућности Жупе које треба презентирати широкој, заинтересованој јавности. У листу „Југославија“ од 6. новембра 1931. године, већ у првој шлајфни стоји записано: „Берба се у Жупи сматра као нека свечаност. Због тога Жупљани примају у време бербе, у приличном броју госте из Бруса, Крушевца и других места. Берба је у целој Жупи почела истог дана, пуцањем прангија! Пољана је одјекивала од песме раздраганих берача. Облак дима дизао се изнад винограда, од најобичнијег сиромашка који поседује виноград са стотину – две чокота до богатог домаћина, сваки је за тај дан спремио прасе, добро угојеног овна а многи и говече на ражњу, мноштво је гостију који долазе само ради бербе и провода, ту се налази и мали број трговаца, извозника који долазе ради куповине грожђа...“

Наравно, Жупа и њено виногорје су били надалеко познати и много раније, пре те 1963. године када је све и званично почело, а почетак бербе грожђа прослављан је вековима уназад. Иницијативу за ову, сада надалеко познату манифестацију, су покренули жупски винари, виноградари и воћари који су желели да свој мукотрпни једногодишњи рад претворе у угодно финале и споје лепо са корисним. Идеја која је кренула да се остварује 1963. године одмах је прихваћена од свих тадашњих структура. Председник општине а за њим и школовани и полуписмени, машинци, пекари, угоститељи месари, домаћице, трговци, пензионери, ђаци... Свако је хтео да да свој допринос да се привредно-туристичко новорођенче нормално развија, и да дочека дубоку старост. Почетак није био лак. Тада није било „Маракане“, базена, хотела, хале, градског трга, фонтане, радио станица, новина, професионалаца... Није било ни много састанчења а све проходне идеје су радо и правовремено прихватане, без обзира од кога долазиле. Циљ се знао – „Жупска берба“ постаје име и презиме Жупе и њених виноградара. Коначна верзија манифестације утврђена је и непромењива, где су сви били спремни на одрицања да започето траје, уз стално дограђивање и усавршавање. Привреда је била у зачетку а општина неразвијена, али Жупљани, богати духом и оптимизмом, заљубљиени у своју Жупу и своју Жупску бербу нису посустали. Тај занос су приметили и препричавали многи посетиоци из читаве ондашње Југославије.

Централна места догађања су биле двориште Основне школе, Зелена пијаца и Цуцулин шатор „Цар Лазар“ и чувена овчетина са купусом. „Жупска берба“ почиње да буде покретач развоја. Гради се објекат по објекат, почиње да мирише асфалт а стиже и вода. Жупом, пре, за време и после бербе, дефилују врхунски научници, уметници, спортисти, боеми, трубачи... у Жупи су саветовања, смотре, изложбе, ревије, презентације, концерти... Ту су јагњићи прасићи, волови и бикови, ракије, а наравно највише је вина.

Гостију је увек било много. Долазили су организовано и неогранизовано, колективи, екскурзије, пензионери, богати и сиромашни, сви профили од научника и државника до шибицара. По правилу, готово се сви поново враћали да захвале прошлогодишњем гостопримству и затим одмах најављивали долазак и наредне године.

Ове године нам се „Жупска берба“ дешавала по 44. пут. Десетине хиљада гостију из земље и иностранства су се четири дана гостили и дружили са гостопримљивим Жупљанима.

Фонтана вина. Вечни симбол Жупске бербе сваке године представља праву  атракцију. Десетине хиљада гостију имају прилику да богата гурманска јела, залију вином, из јединствене у свету, фонтане вина која симболизује непресушност жупског виногорја и из које се бесплатно пије колико се хоће. Тако Жупљани часте своје госте вином које није стекло славу на брзину. Присуство винове лозе и вина докази су питомости предела и гостопримства људи. За више од четири деценије колико Жупљани званично обележавају бербу, Жупу је посетило преко два милиона људи а са фонтане се попило најмање исто толико вина. Сваке године, генерални покровитељ и традиционални донатор фонтане вина је „Вино Жупа“ која обезбеђује око десет тона чувене жупске ружице.