Како је записано у
Летопису Цркве кожетинск, ранија богомоља налазила
се на пар
стотина метара западно од варошице Александровца. Пошто је иста од
Турака уништена, прилозима мештана озидана је ова садашња, а
освештана је на дан Вазнесења Господњег, коме је и посвећена, 1804.
године.
Све ово пада у већ
разбуктали устанак у Србији тако да је овај храм можда и први
освештани храм у Карађорђевој Србији то јест прва мирска црква.
Кожетинци не седе скрштених руку већ почињу градњу шанца око самог
храма у површини од 4,5 хектара. Овај шанац је одолео свим турским
налетима. Прва битка догодила се на Марков дан 1806. Турке је
предводио Мамут-паша Лесковачки
Године 1839.
извршено је дозиђивање постојеће гробнице у цркви. Иконостас ове
цркве, уметничке вредности, живописао је познати Живко Павловић у
периоду од 1850. до 1857. године. Од тада, иконостас је претрпео
бројна оштећења и нестручне поправке.
Црква је била
метох манастира Студенице, о чему сведочи имање манастирско,
постојеће у атару александровачком, а које је управа манастира
продала 1872. године, а сведочи и то да је калуђер манастира
Студеница, хаџи Мелентије, сахрањен код ове цркве 1849. године.
Из ове цркве
ношено је свето причешће-частице за манастир Студеницу, када је овај
био порушен од Турака. Пошто је ова црква била једина у „нахији“ –
срезу Жупском, то је и за остале крајеве ношено свето
причешће-частице: у Крушевац све до ослобођења од Турака, 1832.
године; У Брус до 1836. године, када је подигнута црква Преображења
Господњег, заслугом Јеврема Т. Обреновића.
Треба рећи и то да Црква на овоме брду, није била усамљена
грађевина. Пред црквом, ка западу, с десне и леве стране, до 1879.
године, постојало је око 20 разнородних дућана, две механе и 4
кафане. Навише њих постоје и сада су видни шанчеви, копани у време
првог ослобођења Срба од Турака, под „Вождом Карађорђем“, одакле су
се бранили са „црешњевим“ топовима.