Кожетинска црква                                                                              назад

Како је записано у Летопису Цркве кожетинск, ранија богомоља налазила се на пар стотина метара западно од варошице Александровца. Пошто је иста од Турака уништена, прилозима мештана озидана је ова садашња, а освештана је на дан Вазнесења Господњег, коме је и посвећена, 1804. године.

Све ово пада у већ разбуктали устанак у Србији тако да је овај храм можда и први освештани храм у Карађорђевој Србији то јест прва мирска црква. Кожетинци не седе  скрштених руку већ почињу градњу шанца око самог храма у површини од 4,5 хектара. Овај шанац је одолео свим турским налетима. Прва битка догодила се на Марков дан 1806. Турке је предводио Мамут-паша Лесковачки

Године 1839. извршено је дозиђивање постојеће гробнице у цркви. Иконостас ове цркве, уметничке вредности, живописао је познати Живко Павловић у периоду од 1850. до 1857. године. Од тада, иконостас је претрпео бројна оштећења и нестручне поправке.

Црква је била метох манастира Студенице, о чему сведочи имање манастирско, постојеће у атару александровачком, а које је управа манастира  продала 1872. године, а сведочи и то да је калуђер манастира Студеница, хаџи Мелентије, сахрањен код ове цркве 1849. године.

Из ове цркве ношено је свето причешће-частице за манастир Студеницу, када је овај био порушен од Турака. Пошто је ова црква била једина у „нахији“ – срезу Жупском, то је и за остале крајеве ношено свето причешће-частице: у Крушевац све до ослобођења од Турака, 1832. године; У Брус до 1836. године, када је подигнута црква Преображења Господњег, заслугом Јеврема Т. Обреновића.

Треба рећи и то да Црква на овоме брду, није била усамљена грађевина. Пред црквом, ка западу, с десне и леве стране, до 1879. године, постојало је око 20 разнородних дућана, две механе и 4 кафане. Навише њих постоје и сада су видни шанчеви, копани у време првог ослобођења Срба од Турака, под „Вождом Карађорђем“, одакле су се бранили са „црешњевим“ топовима.