Археолошка истраживања

У последњих неколико година на територији Жупе вршене су археолошке кампање на два локалитета: Витковачко поље и на комплексу манастира Дренча.

Витковачко поље

Витковачко поље се налази у долини Стубалске реке, удаљено је 3 км од Александровца, протеже се атарима Виткова и Венчаца. Комплекс археолошког локалитета, смештен на благим падинама, простире се на више десетина хектара.

Прва сондажна археолошка ископавања на локалитету Витковачко поље вршена су 1969. и 1971. године. Због угрожености локалитета савременом градњом, током 2001. године извршена су заштитна археолошка ископавања на имању Трифуновића, где је нађена укопана јама величине 4,80m х 3,70m и дубине 0,90м са великим бројем покретног материјала помешаног са животињским костима и пепелом. Типолошки материјал из јаме припада млађој фази винчанске културне групе и у односу на стратиграфију Винче – одговара дубинама од 4 до 5,9m.

Током октобра месеца 2003. године у атару села Венчац, на имању Тодоровића извршена су заштитна археолошка истраживања и том приликом откривен је део стамбеног објекта из времена винчанске културе. У самом објекту, а поготово око констатованог огњишта и ватришта, откривена је већа количина покретног археолошког материјала типичног за поменути период фрагментовани судови коничног и биконичног облика, одређена количина кременог и коштаног оружја, један фрагментован тег, нога фигурине, жртвеници, животињске кости и сл.

Годину раније, на само тридесетак метара одатле, на имању Стојаковића вршена су слична заштитна археолошка истраживања. Сва ископавања на овом локалитету вршена су под окриљем Завода за заштиту споменика културе из Краљева и Народног музеја из Крушевца.ж

Комплекс манастира Дренча

Археолошка истраживања на комплексу манастира Дренча су после дуге паузе поново покренута пред крај 2001. године али су убрзо заустављена јер се приликом копања у унутрашњости саме цркве наишло на камену плочу, односно гробницу. Наредних година, тј. 2002., 2005., 2006. и 2007. спроведена су археолошка истраживања каква доликују овом важном манастирском комплексу.

Археолошка истраживања Дренче дала су значајне податке за историјат манастира и изглед читавог манастирског комплекса. У цркви, у југозападном углу наоса, откривена је зидана ктиторска гробница која је била затворена каменим плочама. Антрополошком анализом је установљено да је монах Доротеј, оснивач манастира, умро у старосној доби од 60 година, што може бити од значаја у процесу одгонетања његове световне личности. У самој цркви је откривено још неколико слободно укопаних гробова, као и око цркве, са западне, јужне и источне стране.

Западно од цркве, откривени су темељни остаци манастирског конака, у оквиру кога се налазила и осликана трпезарија. Конак се на основу археолошког материјала датује у период краја 14. и почетка 15. века. Керамички материјал припада моравском корпусу, већ раније установљеном у Сталаћу, Крушевцу, Милентији... Карактеристичне су глеђосане посуде, украшене ангобом и зграфитом, са орнаментима у облику розета, врежа итд. Прави раритет представља зооморфни изливник у облику коњске главе, који припада луксузној грнчарији типа акваманила. На територији Србије пронађена је само још једна оваква посуда, такође изливник крчага, из манастира Милентија.

Године 2006. су завршени конзерваторско-рестаураторски радови на самој цркви, а наредних година се предвиђају радови на обнови конака, као и на обнови монашког живота.

Радове финансира Министарство културе Републике Србије а извођач ископавања је Завод за заштиту споменика културе из Краљева испред којег радовима руководи Гордана Тошић.